Malo vlasnika pozove savetnika na dobar dan. U trenutku kada se pritisak vidi u novčanom toku, broj raspoloživih opcija već je počeo da se smanjuje — i nastavlja da se smanjuje. Razumevanje koje su to opcije i kojim redom se zatvaraju često pravi razliku između restrukturiranja koje uspe i prinudne prodaje na dnu ciklusa.
Znaci da se prostor za manevar sužava
- Sve manji prostor u odnosu na ugovorene kreditne kovenante, uz sve teže razgovore o refinansiranju.
- Obrtni kapital koji svakog kvartala vezuje više gotovine nego što poslovanje stvara.
- Skraćivanje rokova plaćanja kod dobavljača uz istovremeni rast koncentracije kupaca.
- Ulaganja koja se iz kvartala u kvartal odlažu da bi se sačuvala likvidnost.
- Blokada između vlasnika ili generacija u porodici, zbog koje odluke izostaju.
Nijedan od ovih znakova sam po sebi nije poguban. Zajedno, međutim, govore da se kompanija približava tački u kojoj odluke umesto vlasnika počinje da donosi neko drugi — banka, poverilac ili sud.
Operativno i finansijsko restrukturiranje su dva različita problema
Operativno restrukturiranje se bavi poslovanjem koje ne zarađuje dovoljno: troškovnom osnovom, portfoliom proizvoda i kupaca, neosnovnom imovinom i disciplinom u upravljanju obrtnim kapitalom. Finansijsko restrukturiranje se bavi poslovanjem koje funkcioniše, ali kapitalnom strukturom koja ne funkcioniše — previše duga, pogrešna ročnost, pogrešna valuta, krediti koji nikada nisu bili usklađeni sa gotovinom koju kompanija zaista stvara. Većina stvarnih situacija je kombinacija oba, a tretiranje problema bilansa kao operativnog problema, ili obrnuto, troši ono čega u ovakvim slučajevima ima najmanje: vreme.
Refinansiranje i dokapitalizacija
Kada je samo poslovanje zdravo, prvi put je popravka bilansa — refinansiranje postojećeg duga na duže rokove, zamena kratkoročnih kredita, uvođenje novih kreditora ili mezanin kapitala, ili dokapitalizacija sredstvima vlasnika. Kreditori pregovaraju na osnovu verodostojnog plana i pouzdanih brojki, a kvalitet informacija koje se pred njih iznesu često je jednako važan kao i samo stanje. Obratiti im se sa dokumentovanim planom potpuno je drugačiji razgovor od obraćanja nakon što je rata već propuštena.
Ulazak partnera: delimična prodaja
Prodaja manjinskog ili većinskog udela strateškom ili finansijskom investitoru donosi kapital, a često i sposobnosti — dubinu menadžmenta, pristup tržištima, snagu u nabavci. Vlasniku koji ne želi da izađe iz posla, delimična prodaja omogućava da rekapitalizuje kompaniju i zadrži učešće u onome što sledi. Ozbiljan novi suvlasnik menja i način na koji kompaniju vide kreditori, dobavljači i ključni kupci, što ume da vredi koliko i sam novac.
Prodaja kompanije, uključujući i prodaju pod pritiskom
Prodaja je legitiman instrument restrukturiranja, a ne priznanje neuspeha. Ali ishod presudno zavisi od trenutka. Kompanija koja se prodaje dok još ima likvidnost, netaknut menadžerski tim i stvaran izbor kupaca vrednuje se kao poslovanje. Ista ta kompanija, prodata tri kvartala kasnije u procesu koji vode poverioci, vrednuje se kao skup imovine. Procesi pod pritiskom teku brže, privlače manje ponuđača i prebacuju više rizika i više odgovornosti po osnovu garancija na prodavca.
Formalna reorganizacija
Kada su sporazumna rešenja iscrpljena, postoje i formalni postupci. U Srbiji unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) omogućava dužniku da uslove restrukturiranja dogovori sa poveriocima i da ih sud potvrdi, čime plan obavezuje i poverioce iz iste klase koji su glasali protiv. Priprema se uz advokate i finansijskog savetnika i za pojedine kompanije predstavlja stvarno rešenje. Istovremeno je restriktivniji, javniji i skuplji od dogovora postignutog godinu dana ranije.
Redosled i vreme
Na početku su sve navedene opcije otvorene. Svaka se zatvara u drugom trenutku, kako se troše likvidnost, kvalitet informacija i pregovaračka pozicija. Vlasnici po pravilu potcenjuju i koliko koji put traje: refinansiranje se meri mesecima, prikupljanje kapitala ili prodaja obično traju od šest do dvanaest meseci, dok se strpljenje poverioca meri nedeljama. Započeti dvanaestomesečni proces sa gotovinom za šest meseci upravo je ono što rešivu situaciju pretvara u situaciju pod pritiskom.
Najvredniji razgovor je onaj koji se vodi pre nego što situacija postane hitna — dok su refinansiranje, delimična prodaja i potpuna prodaja još uvek stvarno na stolu, a izbor između njih još uvek pripada vlasniku. Savetovanje u specijalnim situacijama po prirodi je poverljivo, a prvi razgovor ni na šta ne obavezuje.