Pregled tržišta M&A — prva polovina 2026: Jugoistočna Evropa i Srbija

Ovo je prvi polugodišnji pregled tržišta Hefestos Capital-a, o spajanjima i preuzimanjima u Jugoistočnoj Evropi — sa fokusom na Srbiju — za period januar–jun 2026. Bilo je to polugodište u kome su dve najveće domaće transakcije bile objavljene, osporene, produžavane i, na kraju polugodišta, i dalje nezatvorene.

Napomena o podacima: zbirni podaci o broju i vrednosti transakcija u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi za prvu polovinu 2026. u trenutku pisanja nisu objavljeni. Tu prazninu mogli bismo da popunimo procenom. Nećemo. Umesto toga, ovaj pregled se oslanja na ono što jeste objavljeno i proverljivo: zvaničnu statistiku, saopštenja učesnika transakcija, regulatorna obaveštenja i berzanske objave. Tamo gde broja nema, tako i piše.

Polugodište u šest rečenica

• Dve najvažnije transakcije koje utiču na Srbiju ušle su u jul nezatvorene — prodaja ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u i preuzimanje Addiko banke.
• Kod NIS-a je rok za završetak pregovora pomeran najmanje tri puta; okvirni sporazum potpisan je sredinom januara, a licenca američkog OFAC-a više puta produžavana.
• Kod Addika je pobedila niža ponuda: slovenačka NLB nudila je 37,00 evra po akciji, austrijski RBI 26,50 — a RBI je prešao prag uspešnosti sa 56,16% akcija.
• Srpska privreda je rasla, ali sporije nego što izgleda: rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio je 3,2% međugodišnje, ali desezonirano svega 0,2% u odnosu na prethodni kvartal — najslabiji rezultat u godinu dana.
• Priliv stranih investicija nastavio je da pada: neto priliv SDI za prva četiri meseca iznosio je 357 miliona evra, pad od 43,7% međugodišnje.
• Srpske kompanije su se pojavile kao kupci — najzanimljiviji obrazac polugodišta.

Svet: koncentracija

Globalno tržište nastavilo je obrazac iz 2025: vrednost raste, broj poslova ne prati. Prema podacima koje prenosi Reuters, globalna vrednost transakcija u 2026. beleži rast veći od 20%. Najjasnija ilustracija dolazi iz tehnološkog sektora: u prvih pet meseci 2026. vrednost transakcija u tehnologiji, medijima i telekomunikacijama porasla je za 48% međugodišnje, na 472 milijarde dolara — dok je broj poslova u istom periodu pao za oko 9%. Transakcije vrednije od pet milijardi dolara činile su blizu polovine ukupne globalne vrednosti. Drugim rečima: tržište raste, ali raste na vrhu.

Šta ovo znači za firmu iz Srbije: kada se globalna vrednost gura naviše kroz nekoliko desetina ogromnih poslova, to ne znači da je lakše prodati firmu od pet miliona evra prihoda. Znači samo da su naslovi optimističniji od stvarnosti u srednjem segmentu. Za vlasnika je korisniji drugi podatak: broj poslova pada. Kupci rade manje transakcija, biraju pažljivije i odustaju brže. Kada je selekcija oštra, uslov za ulazak u razgovor je dobra pripremljenost.

Srbija: makroekonomski okvir

• Rast BDP-a, K1 2026: +3,2% međugodišnje (+0,2% desezonirano u odnosu na K4 2025)
• Privatna potrošnja, K1: +4,8% (doprinos 2,9 procentnih poena); investicije svega +1,4%
• Inflacija, maj 2026: 3,5% — iznad proseka EU, četvrti mesec ubrzanja
• Priliv SDI, jan–apr: 600 mln € (pad od 43,7% međugodišnje); neto SDI 357 mln €
• Projekcije rasta za 2026: 2% (Bečki institut / wiiw) do oko 3% (Kvartalni monitor)

Podatak od 3,2% zvuči snažno i tako je i medijski predstavljen. Detaljnija slika je umerenija: desezonirano, rast u odnosu na prethodni kvartal iznosio je svega 0,2% — najslabiji rezultat u poslednjih godinu dana — i dobrim delom je posledica niske baze iz 2025, kada je privreda usporila na 2,0%. Rast je nosila privatna potrošnja, dok su investicije rasle svega 1,4%. Privreda koja raste potrošnjom a ne investicijama uglavnom ima problem kapaciteta za sledeći ciklus.

Zašto pad SDI nije isto što i pad M&A aktivnosti: strane direktne investicije obuhvataju i izgradnju novih fabrika, dokapitalizacije i međukompanijske kredite — dakle mnogo više od kupovine postojećih firmi. Pad SDI govori pre svega o grinfild ulaganjima: manje se otvara novo. Za vlasnika koji razmišlja o prodaji, to je paradoksalno neutralna, ponekad i povoljna vest. Kada je skuplje i rizičnije graditi od nule, kupovina postojeće, uhodane firme postaje relativno privlačnija opcija — pod uslovom da je ta firma spremna za proveru.

Slučaj NIS: geopolitika

Najveća transakcija koja se tiče srpske privrede u ovom polugodištu nije se odvijala samo između kupca i prodavca. Uključivala je kupca, prodavca, Vladu Srbije i Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država.

• 19. januar 2026 — MOL saopštava da je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa Gazprom Neftom o kupovini udela od 56,15% u NIS-u, uz uslov regulatornih odobrenja; američki OFAC izdaje licencu za rad koja omogućava priliv sirove nafte u Rafineriju u Pančevu, i potom je više puta produžava.
• Mart–maj 2026 — rok za podnošenje dokumentacije pomera se sa 22. maja na 6. jun; pregovori MOL-a i države Srbije zapinju početkom maja, uz izjavu ministarke energetike da država nije zadovoljna dobijenim predlogom.
• Jun 2026 — MOL traži dodatan rok; 11. juna kompanija saopštava da su pregovori sa Vladom o akcionarskom ugovoru uspešno okončani, dok pregovori sa prodavcem i nadležnim institucijama i dalje traju.

Status na kraju polugodišta: nije zatvoreno; vrednost transakcije nije javno objavljena. Uz to, kao drugi zainteresovani kupac javila se srpska firma KFT Senator Treasury, u vlasništvu Ranka Mimovića, sa ponudom koja je, prema izjavi ponuđača, iznosila dve milijarde evra (približno 2,33 milijarde dolara) za udeo od 56,15% — bez javne potvrde da su prodavci ponudu prihvatili niti da se o njoj vode formalni pregovori.

Tri pouke. Prva: potpisan okvirni sporazum nije transakcija. On je izjava namere sa obavezujućim elementima, a između njega i prenosa vlasništva stoje odobrenja, uslovi i rokovi koji se mogu pomerati u nedogled. Druga: kada u transakciji učestvuje treća strana koja nije ni kupac ni prodavac — regulator, država, strana administracija — ona faktički postaje treći pregovarač, sa pravom veta i bez obaveze da poštuje agendu ugovornih strana. Treća, i najvažnija za obične firme: vreme je stavka u ceni. Svaki mesec u kome firma posluje pod neizvesnošću troši njenu vrednost — kroz odlazak ljudi, odložene investicije i oprezne dobavljače.

Slučaj Addiko: viša cena je izgubila

Najpoučnija transakcija polugodišta za svakog ko prodaje firmu. Dva kupca, otvorena borba, i pobeda ponude koja je bila za oko 28% niža po akciji.

• April 2026 — RBI objavljuje nameru dobrovoljne javne ponude, prag prihvatanja postavljen na preko 75%, po ceni od 23,05 € po akciji.
• 14. maj 2026 — RBI objavljuje ponudu uz povišenu cenu od 26,50 € po akciji.
• Jun–jul 2026 — NLB podnosi i podiže konkurentsku ponudu na 37,00 € po akciji; austrijska Komisija za preuzimanja odobrava RBI-ju snižavanje praga sa 75% na preko 50%.
• 29. jul 2026 — istekom roka, RBI je prikupio 10.831.435 akcija (56,16%), iznad praga od 55%, po ceni od 26,50 € po akciji.

Zašto je niža ponuda pobedila: snižavanjem praga uspešnosti RBI je svoju ponudu učinio izvesnijom — akcionar koji je prihvati zna da će se transakcija verovatno i dogoditi. Akcionar koji bira između dve ponude ne poredi samo cifre, već i ponuđenu cenu pomnoženu verovatnoćom da će posao uopšte biti zaključen. Uticala je i struktura akcionara: nekoliko krupnih vlasnika deponovalo je akcije kod RBI-ja rano, a među onima koji su prihvatili ponudu bila su i četiri člana Uprave i jedan član Nadzornog odbora.

Prevod: ovo nije priča o bankama nego o svakoj prodaji. Kad na sto stignu dve ponude, ona veća nije automatski bolja. Odlučujuća pitanja: ima li kupac obezbeđeno finansiranje? Koliko uslova mora biti ispunjeno pre isplate? Koliki deo cene se plaća odmah? Šta se dešava ako regulator ne odobri transakciju? Vlasnici u Srbiji redovno biraju najveći broj iz ponude.

Srbija kao kupac

Najzanimljiviji obrazac ovog polugodišta ne uklapa se u uobičajenu priču o tome kako strane kompanije kupuju domaće firme.

• Kompanija BDS Co (u okviru grupacije Sport Vision) pokrenula je preuzimanje poljske grupe Marketing Investment Group u osam evropskih država — Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj i Sloveniji.
• Nelt Group najavila je investicije od 400 miliona evra u narednih pet godina u logistiku, akvizicije i digitalizaciju — pri čemu bi polovina iznosa bila namenjena preuzimanju drugih firmi.
• MK Grupa preuzela je zrenjaninski Dijamant, u okviru šireg restrukturiranja hrvatske Fortenova grupe (čije su prodaje operativnih kompanija od 2021. vredne oko 1,2 milijarde evra, a mogle bi se približiti dvema milijardama).

Zašto je ovo dobra vest za one koji prodaju: tržište na kome postoje samo strani kupci je tržište sa jednim tipom kupca. Kad se pojave i domaći i regionalni konsolidatori, broj potencijalnih kupaca za istu firmu raste — a cena se formira brojem zainteresovanih. Domaći kupac ima i praktičnu prednost: poznaje teren, brže završava proveru i manje se plaši lokalnih specifičnosti koje stranom investitoru deluju kao rizik.

Transakcije u fokusu

• NIS (udeo 56,15%) — MOL / Gazprom Neft, Vlada Srbije kao akcionar — pregovori u toku, rokovi pomerani više puta — vrednost nije objavljena.
• Addiko Bank AG — RBI (nadmetanje sa NLB) — prag prihvatanja pređen, zatvaranje uslovljeno regulatornim odobrenjima — 26,50 € / akcija.
• Marketing Investment Group — BDS Co (Sport Vision), osam zemalja — proces pokrenut, u regulatornoj proceduri — vrednost nije objavljena.
• Jat Tehnika — Avio Network (99,38% udela) — zatvoreno u maju 2026 — vrednost nije objavljena.
• Imlek — konzorcijum AJFH Holdings i menadžment (od MidEurope) — zatvoreno 27. aprila 2026 — vrednost nije objavljena.
• SBB — e& / PPF Telecom — pripojen Yettelu Srbija u aprilu 2026 — 825 mln € (2025).
• Addiko banke u Srbiji, BiH i Crnoj Gori — predviđeno izdvajanje i prodaja Alta Grupi — planirano za drugu polovinu 2027 — vrednost nije objavljena.

Četiri pouke iz ovog polugodišta

1. Objavljeno i zatvoreno su dve različite stvari. Dve najveće transakcije polugodišta bile su objavljene, a nijedna zatvorena u roku. Za medije je transakcija vest onog dana kada se najavi. Za prodavca ona postaje stvarna onog dana kada novac legne — a između ta dva datuma prošlo je, u ovim slučajevima, više meseci nego što je iko planirao.

2. Uslovi su deo cene. Addiko je pokazao da ponuda za 40% viša po akciji može da izgubi od izvesnije. Ista logika važi na svakom nivou: earn-out, odloženo plaćanje, uslovljena odobrenja i garancije nisu tehnički detalji nego umanjenja cene koja se ne vide u broju na papiru.

3. Neizvesnost se strukturira. Kada regulatorni ili politički rizik ne može da se ukloni, ozbiljni kupci ga ne ignorišu — ugrađuju ga u ugovor kroz rokove, uslove za raskid i podelu troškova čekanja. Prodavac koji o tome ne pregovara na početku, plaća ga na kraju.

4. Krug kupaca se širi. Domaći i regionalni konsolidatori sve su prisutniji — od MK Grupe i Nelta do BDS Co, koji izlazi na osam tržišta. Za vlasnika je to najkonkretnija dobra vest ovog polugodišta: više kupaca znači bolju pregovaračku poziciju, a bolja pregovaračka pozicija je jedina stvar koja pouzdano diže cenu.

Šta pratimo do kraja godine

• Hoće li se transakcija oko NIS-a zatvoriti u 2026? Od ishoda zavisi ne samo energetski sektor nego i percepcija predvidivosti celog tržišta.
• Kako će teći izdvajanje Addikovih banaka u regionu? Preuzimanje je planirano za četvrti kvartal 2026, a prodaja izdvojenih banaka za drugu polovinu 2027.
• Da li se pad stranih direktnih investicija zaustavlja? Podatak za celu 2026. pokazaće da li je reč o cikličnoj korekciji ili o iscrpljenom modelu rasta.
• Koliko će daleko otići domaći konsolidatori? Ako se najave Nelta i potez BDS Co realizuju, 2026. bi mogla biti prva godina u kojoj srpske kompanije kupuju napolju više nego što se u Srbiji prodaje.
• Kakva će biti struktura cena? Rast udela odloženih i uslovljenih plaćanja pratimo kao glavni pokazatelj toga koliko se rizik seli sa kupca na prodavca.

Ovaj dokument je informativnog karaktera. Ne predstavlja investicioni savet, preporuku za kupovinu ili prodaju bilo koje imovine, niti pravno mišljenje; podaci su preuzeti iz javno dostupnih izvora navedenih u originalnom izdanju i nisu nezavisno revidirani. Izvori uključuju Republički zavod za statistiku, MAT, Kvartalni monitor, Bečki institut (wiiw), Evropsku komisiju i Narodnu banku Srbije; saopštenja MOL-a, Raiffeisen Bank International i PPF Group; objave na Nemačkoj berzi i obaveštenja austrijske Komisije za preuzimanja; EY M&A activity insights (jun 2026); Reuters; i izveštavanje Bloomberg Adrije, Biznis.rs i regionalnih poslovnih medija.