Kada firmi zatreba novac, prvi refleks je da se traži spolja, od banke ili investitora. Kod većine kompanija koje posluju sa zalihama i odloženim plaćanjem, značajan iznos već stoji unutra, vezan u potraživanjima i robi. Taj novac je jeftiniji od svakog kredita, jer nema kamatu, nema sredstvo obezbeđenja i ne razvodnjava vlasništvo. Treba ga samo osloboditi.
Šta je obrtni kapital
Neto obrtni kapital je razlika između kratkoročne imovine koja se vrti u poslu i kratkoročnih obaveza prema dobavljačima. U praktičnom obliku, za potrebe upravljanja gotovinom, računa se kao zalihe uvećane za potraživanja od kupaca i umanjene za obaveze prema dobavljačima. Sve troje su zapravo isto: novac koji je izašao iz kase i još se nije vratio, uvećan za novac koji je kod vas a pripada dobavljaču.
Ciklus konverzije gotovine
Korisnija mera od samog iznosa je broj dana. Ciklus konverzije gotovine sabira prosečan broj dana naplate potraživanja i prosečan broj dana koliko roba stoji na zalihama, pa oduzima prosečan broj dana koliko vi plaćate dobavljaču. Rezultat govori koliko dana firma sopstvenim novcem finansira tuđi posao.
Firma sa šest miliona evra prihoda naplaćuje u proseku za 75 dana, drži zalihe 60 dana, a dobavljačima plaća za 45. Ciklus je 90 dana. Uz dnevni promet od oko 16.400 evra, to znači da je oko 1,5 milion evra trajno vezano. Skraćenje ciklusa za petnaest dana oslobađa blizu 250.000 evra gotovine, jednokratno i bez ijednog razgovora sa bankom.
Gde se gotovina najbrže oslobađa
Naplata je gotovo uvek najveća stavka i najbrža za popravku. Konkretno to znači da postoji imenovana osoba odgovorna za naplatu, da se kupac zove pre roka dospeća a ne posle, da su rokovi u ugovoru isti kao rokovi u fakturi, i da postoji pravilo kada se isporuka zaustavlja. Firme koje uvedu samo poslednje pravilo obično skrate naplatu za deset do dvadeset dana u roku od jednog kvartala.
Zalihe se čiste po obrtu, ne po vrednosti. U svakom skladištu postoji grupa artikala koja čini mali deo prometa i veliki deo vezanog novca. Ta grupa se rasprodaje po nižoj ceni jednom, umesto da se drži godinama u očekivanju pune cene.
Kod dobavljača se ne radi o odugovlačenju plaćanja, nego o usklađivanju rokova. Ako naplaćujete za 75 dana a plaćate za 45, razlika se finansira iz vaše kase. Dobavljači to često prihvate kada dobiju predvidiv raspored plaćanja umesto povremenog kašnjenja.
Koliko taj novac zapravo košta
Ništa u ovome nije besplatno. Rabat za brzu naplatu smanjuje maržu. Rasprodaja spore robe knjiži gubitak. Pritisak na dobavljača ume da se vrati kroz lošije uslove nabavke ili niži prioritet u isporuci. Poređenje je jednostavno: ako kredit za obrtna sredstva košta osam odsto godišnje, onda rabat od dva odsto za plaćanje trideset dana ranije košta oko dvadeset četiri odsto na godišnjem nivou i skuplji je od kredita. Rabat od pola procenta je jeftiniji. Račun se radi po svakoj meri posebno, a ne paušalno.
Zašto to postaje pitanje i pri prodaji firme
Kupac ne preuzima firmu praznu. On očekuje da uz posao dobije i normalan nivo obrtnog kapitala, a razlika između tog nivoa i stvarnog stanja na dan zatvaranja koriguje cenu. Firma koja je pred prodaju naglo naplatila sve i ispraznila zalihe ne dobija bolju cenu, jer se korekcija računa u odnosu na dvanaestomesečni prosek. Trajno kraći ciklus ipak vredi, i to dvostruko: oslobođena gotovina ostaje vlasniku, a viši novčani tok ulazi u procenu vrednosti.
Gde dalje
- Korporativne finansije: šta obuhvataju
- Finansiranje rasta: dokapitalizacija ili kredit
- Normalizovana EBITDA i korekcije
- Firma u blokadi ili dugovima
Prvi korak je izračunati sopstveni ciklus iz prošlogodišnjih izveštaja i videti koliko dana i koliko novca je u pitanju. To je posao od nekoliko sati i po pravilu daje veći iznos nego što vlasnici očekuju.